MK “Sivac“ organizje Akciju prikupljanja knjiga za školsku biblioteku
22. maj 2013.
Mala matura
8. jun 2013.
PROGRAM EKSKURZIJE:
Sivac – manastir Hopovo na Fruškoj gori – Sremska Mitrivica – Pećinci – Zasavica – Sivac
IZVOĐAČ EKSKURZIJE: ,,Planet Turs“ Vrbas
POLAZAK: subota, 1.6.2013. godina, 8.00 časova
POVRATAK: 21.00 časova
U subotu, 1.6.2013. godine, učenici petog razreda naše škole uputili su se na jednodnevnu đačku ekskurziju u pratnji svojih odeljenjskih starešina Milijane Radovanović, Vitomra Cvijetića, Svetlane Majski i Zlate Cvijović. U pratnji je, kao pomoć, bila i učiteljica Snežana Sadžakov. Na ekskurziju je išlo 78 učenika.
Tačno u 8.00 časova dva autobusa su se uputila u pravcu Novog Sada. Otvoreni kišobrani tog jutra malo su nas uplašili, ali već pred Fruškom gorom zasijalo je sunce. Lepo vreme nas je poslužilo tokom celog dana.
Fruškogorski manastir Hopovo bilo je naše prvo odredište. Učenici su pre obilaska manastira obavili doručak. U potpunoj tišini, naši petaci su vrlo kulturno saslušali priču o manastiru koju im je ispričao jedan od monaha. Nakon priče, brojanice su bile nanizane na ručicama, krstići okačeni oko vrata. Svako je kući poneo neku uspomenu na ovaj veoma stari srpski manastir i značajan spomenik kulture i istorije našeg naroda.
Sunčan dan nas je vrlo brzo doveo do Sremske Mitrovice. Prvo smo se uputili u Muzej Srema gde smo saslušali priču kustosa muzeja, te obišli sve eksponate izložene u dvorištu i prostorijama zgrade. Alatke, oruđa, oružja, nakit i unikatni novčići izloženi u vitrinama, zainteresovali su naše male posetioce i dokazali im istinitost priča o kamenom i bronzanom dobu, koju im je nastavnik istorije pričao baš u toku ove školske godine. Ipak, najveće interesovanje bilo je za fosilne ostatke kostiju ogromnih mamuta, životinja koji su na ovim prostorima živeli u starom veku.
Po izlasku iz muzeja uputili smo se na iskopine starog grada (Sirmiuma) u centru Sremske Mitrovice gde smo obišli ostatke rimskih građevina i ulica, tragove organizovanog života od pre sedam hiljada godina. Mala pauza na šetalištu pored Save, pogled na njene mirne široke tokove i divan most koji sa nad njom nadvija. Ovde smo se, obasjani suncem, oprostili od Sremske Mitrovice.
Pećinci, naša sledeća pauza. Poznati slikar Jeremija dočekao nas je domaćinski u svom muzeju, ili bolje reći, domu. Jer ono što je on napravio u jednom sremskom ataru, zrači toplinom doma, a priča o minulim vremenima vojvođanske ravnice više od bilo kakvih modernih muzejskih zdanja. Muzej hleba. Tačnije, Muzej obrednih hlebova. Sve je tu, od prvih drvenih plugova, rala, srpova, kola, saonica, krunjača, prvobitnih vršalica, kamenih žrvnjeva iz mlinova… do naćvi, lopata, furuna, korpi… U vitrinama pogače – uskršnje, božićne, slavske, svadbarske… Na slikama vojvođanski pejzaži koji zaustavljaju dah. Sve to oplemenjeno cvećem o kojem se brine vredna domaćica, supruga čoveka koji je trideset pet godina pažljivo sakupljao, negovao i ređao na posebna mesta u svom muzeju svaki od ovih eksponata, čuvajući od zaborava našu tradiciju. Učenici su bez reči uživali u priči o hlebu, od onog klasja zlatne pšenice, njenog pretvaranja u brašno do recepta za hleb. Neko će možda reći da je gospodin Jeremija od ovoga napravio dobar posao, ali je nepobitna činjenica da posvećenost i toplina izbijaju iz svakog kutka njegovog doma-muzeja.
Prepuni utisaka zaputili smo se na Zasavicu, rezervat prirode. Vreme je da se malo opustimo na
livadi koja se prostire do vode, saznasmo, vode iz reke Drine. Autohtone vrste naših domaćih životinja u oborima – mangulica, podolsko goveče, magarci, koze. Brodić nas je uveo u svet vodenih biljaka i životinjskih vrsta. Opet nešto novo saznasmo – ovde živi ribica umbra (Umbra krameri), dvodihalica koja je retka i u evropskim stajaćim vodama. Dabar, kaže naš vodič, životinja je koja takođe živi u Zasavici. Pozdravila nas je porodica labudova sa mladuncima. Voda nas je potpuno umirila i vreme je bilo da se pođe kući.
U Sivac smo stigli nekoliko minuta posle 21 sat. Umornu, ali punu utisaka, decu su dočekali njihovi roditelji.
Ekskurzija – pun pogodak. Potpuno u skladu sa programima rada u petom razredu. Ostaje jedino da o ovome pišemo, crtamo, pričamo. I čekamo malo remek-delo nekog vrednog petaka!
