Како видим себе за десет година
30. март 2017.
У eTwining заједници и наша школа
31. март 2017.
30. марта 2017. са почетком у 16.00 учитељица II2 Ирена Павлик је одржала едукативну радионицу за родитеље на тему „ Како спречити насилничко понашање деце “.
Сведоци смо да је вршњачко насиље свакодневно присутно међу ученицима. Битно је да се направи разлика између дечијих конфликата који су део одарастања и понашања које се може сматрати насилним.
Циљ ове радионице је био:
– да се родитељи упознају са нивоима различитих облика насиља,
– да се упознају са разликама у агресивном понашању дечака и девојчица нижег школског узраста,
– да уоче разлоге због којих су нека деца насилна и злостављају другу децу,
– да уоче одлике деце насилног понашања и деце која су жртве,
– да прошире знања о томе како да помогну детету које трпи насиље, као и ономе које се насилно понаша.
Радионици је присуствовало 18 родитеља. ХВАЛА родитељима II2 који су издвојили време и који су решили да се заједничким снагама боре против насиља међу децом. Посебно треба похвалити њихов труд и спремност да се као родитељи усавршавају и проширују своја знања о васпитању деце.
* Насиље представља облик једанпут учињеног или поновљеног, вербалног или
невербалног понашања, које има за последицу угрожавање здравља, развоја
и достојанства деце.
Битно је да се направи разлика између дечијих конфликата који су део одарастања и понашања које се може сматрати насилним.
Насиље има за циљ да се неко други повреди и може имати веома лоше последице које могу да трају цео живот. Зато агресивно понашање код деце захтева правовремене реакције од стране одраслих, како родитеља тако и школе.
Последњих година је поред физичког све израженије вербално, социјално и психолошко насиље. Последице вербалног насиља нису видљиве као последице физичког, али дете које
други вређају, ругају му се или га одбацују из друштва углавном осећа потиштеност, повређеност и тугу, јер и речи могу болети!
Деца вређају вршњаке у којима препознају своје жртве на следеће начине:
називају их погрдним именима, пишу им претеће поруке (на папиру, преко СМСа, на зидовима…), ругају им се и исмевају њихов изглед, одећу, родитеље, имовински статус и др, лажу и измишљају ствари које их могу довести у неприлику, праве злобне, увредљиве шале, туку их, гурају, ударају, узимају новац и друге ствари, вређају због њихове националности, расе, боје кожe и друго.
У свакодневном животу (а нарочито у школи), улоге жртве и ученика са насилним
понашањем се смењују, тако да једно дете у некој ситуацији може бити жртва,а у
другој ситуацији имати насилно понашање.
Родитељи треба да појачају надзор над децом. Деца без надзора се осећају
несигурно. Треба да сазнају шта дете ради, с ким се дружи и где се креће. Заједничким договором треба да одреде правила која се тичу његових активности и излазака и да их доследно примењују у свим ситуацијама и на сваком месту.
Учитељица Ирена Павлик
