„Kako sprečiti nasilničko ponašanje dece“ – edukativna radionica za roditelje

30. marta 2017. sa početkom u 16.00 učiteljica II2 Irena Pavlik je održala edukativnu radionicu za roditelje na temu „ Kako sprečiti nasilničko ponašanje dece “.
Svedoci smo da je vršnjačko nasilje svakodnevno prisutno među učenicima. Bitno je da se napravi razlika između dečijih konflikata koji su deo odarastanja i ponašanja koje se može smatrati nasilnim.

Cilj ove radionice je bio:
– da se roditelji upoznaju sa nivoima različitih oblika nasilja,
– da se upoznaju sa razlikama u agresivnom ponašanju dečaka i devojčica nižeg školskog uzrasta,
– da uoče razloge zbog kojih su neka deca nasilna i zlostavljaju drugu decu,
– da uoče odlike dece nasilnog ponašanja i dece koja su žrtve,
– da prošire znanja o tome kako da pomognu detetu koje trpi nasilje, kao i onome koje se nasilno ponaša.

Radionici je prisustvovalo 18 roditelja. HVALA roditeljima II2 koji su izdvojili vreme i koji su rešili da se zajedničkim snagama bore protiv nasilja među decom. Posebno treba pohvaliti njihov trud i spremnost da se kao roditelji usavršavaju i proširuju svoja znanja o vaspitanju dece.
* Nasilje predstavlja oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog, verbalnog ili
neverbalnog ponašanja, koje ima za posledicu ugrožavanje zdravlja, razvoja
i dostojanstva dece.
Bitno je da se napravi razlika između dečijih konflikata koji su deo odarastanja i ponašanja koje se može smatrati nasilnim.
Nasilje ima za cilj da se neko drugi povredi i može imati veoma loše posledice koje mogu da traju ceo život. Zato agresivno ponašanje kod dece zahteva pravovremene reakcije od strane odraslih, kako roditelja tako i škole.
Poslednjih godina je pored fizičkog sve izraženije verbalno, socijalno i psihološko nasilje. Posledice verbalnog nasilja nisu vidljive kao posledice fizičkog, ali dete koje
drugi vređaju, rugaju mu se ili ga odbacuju iz društva uglavnom oseća potištenost, povređenost i tugu, jer i reči mogu boleti!
Deca vređaju vršnjake u kojima prepoznaju svoje žrtve na sledeće načine:
nazivaju ih pogrdnim imenima, pišu im preteće poruke (na papiru, preko SMSa, na zidovima…), rugaju im se i ismevaju njihov izgled, odeću, roditelje, imovinski status i dr, lažu i izmišljaju stvari koje ih mogu dovesti u nepriliku, prave zlobne, uvredljive šale, tuku ih, guraju, udaraju, uzimaju novac i druge stvari, vređaju zbog njihove nacionalnosti, rase, boje kože i drugo.
U svakodnevnom životu (a naročito u školi), uloge žrtve i učenika sa nasilnim
ponašanjem se smenjuju, tako da jedno dete u nekoj situaciji može biti žrtva,a u
drugoj situaciji imati nasilno ponašanje.
Roditelji treba da pojačaju nadzor nad decom. Deca bez nadzora se osećaju
nesigurno. Treba da saznaju šta dete radi, s kim se druži i gde se kreće. Zajedničkim dogovorom treba da odrede pravila koja se tiču njegovih aktivnosti i izlazaka i da ih dosledno primenjuju u svim situacijama i na svakom mestu.

Učiteljica Irena Pavlik