Још једном смо се састали, 1.6.2018. године, како бисмо се дружили и разговарали о петом по реду прочитаном роману ,,Необични ђаци” Светлане Живковић.
Мора се признати да је овај необичан роман, о необичним ученицима једног VII2 одељења, у још необичнијој школи, изазвао бурне реакције читалаца нашег клуба. Одмах након уласка у учионицу заподенула се расправа о томе да ли су поступци ученика овог одељења оправдани или за осуду. Нису штедели коментаре ни за наставнике који су били крајње необични, као и њихови ученици. Мало осуде, па мало подршке. Но, нико није био без коментара.
Очигледно је да писање Светлане Живковић не оставља равнодушним никога.
Ипак, пресабрали смо утиске, поделили се у групе и по предложеном плану за радионицу, излиставали своја права и нарочито одговорности, у кући и у школи. Направили смо и један велики плакат наших одговорности.
Након овога смо се вратили роману и анализирали га према предложеним питањима. Анализирали смо где су грешили ученициа, а где наставници и који су поступци довели до необичне ситуације да ученици ништа не слушају и не раде. Дивили смо се учитељу и његовим методама решавања проблема и конфликата у одељењу, као и ваннаставним активностима и дружењима његових ученика у слободно време.
Били смо помало тужни што у Сивцу немамо прилике да посећујемо позориште, ни биоскоп. А да овакве установе постоје, сигурно бисмо се и тамо усликали!
Скочили смо за крај у знак подршке необичним другарима из романа (и то са столица), и схватили да је и за тако невероватне враголије, потребна добра уиграност и тимски рад.
Завршили смо аплаузом за писца, необичне ђаке, необичне наставнике, Бибу и Новака Ђоковића.
А сад читамо последњу књигу предвиђену Читалачким маратоном, и видимо се следећи понедељак.