Zavirimo u prošlost – CIKLOGRAF

Sedemdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u ovdašnjim školama nije bilo računara, štampača i fotokopir aparata. Nastavnici koji su želeli da pripreme kontrolni zadatak tako da svaki od učenika dobije odštampan primerak za rad, imali su na raspolaganju uređaj za umnožavanje – CIKLOGRAF. Evo nekoliko detalja o načinu korišćenja.

Kako bi ciklografom mogli da umnožavaju dokument koji su napisali na A4 formatu papira, morali su prvo original da otisnu na specijalnom papiru-matrici koristeći indigo namenjen za tu svrhu. Otisak bi bio najčešće ljubičast ili plav u zavisnosti od boje indiga. Neki nastavnici su pravili i dvobojne ili trobojne finalne otiske na papiru, u zavisnosti od toga koliko su različitih boja indiga imali na raspolaganju, koliko vremena i umešnosti.

Ništa ciklograf ne bi mogao da otisne da nije bilo rastvarača – ciklotina. Ciklotinom bi natapali sunđer (ili jastuče) preko koga je prelazio valjak sa postavljenom, napred opisanom matricom. Trebalo je paziti na to kako je matrica okrenuta tokom postupka pripreme. U nedostatku ciklotina, ponekad bi poslužio i alkohol. Valjak je pokretan ručno. Umnožavani su tako „mirišljavi“ kontrolni zadaci, nastali dejstvom ciklotina koji je imao specifičan miris. Mehanički brojač je marljivo prebrojavao broj otisnutih primeraka.

Na opisani način nisu pripremani samo kontrolni zadaci već i drugi materijali za nastavu: radni listići, upitnici, sažeci gradiva i slično.

Snežana Lučić
Branko Lučić