Fizičko vaspitanje kao imperativ u očuvanju zdravlja kod dece

U vaspitno-obrazovnom procesu, jednu od važnih karika čini fizičko vaspitanje. Nauka pronalazi da se fizičko vaspitanje može drugačije nazvati i zdravstveno vaspitanje, ako se u obzir uzme zdravstvena komponenta ovog školskog predmeta, ali i fizička kultura, budući da podrazumeva specifično vaspitno područje koje doprinosi razvoju čoveka u celini, kako telesnom, tako i duhovnom. U osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Kula, ovom segmentu obrazovanja posvećuje se posebna i zaslužena pažnja, a shvatanje važnosti fizičkog vaspitanja meri se posvećenošću rada nastavnika, koji se u konačnici oslikava dobrim opštim stanjem zdravlja učenika. U Osnovnoj školi „20. oktobar“ u Sivcu, fizičko vaspitanje kotira se veoma visoko na lestvici prioriteta. Više o tome govori direktor ove ustanove, Ferenc Lendak.

„Nastavi fizičkog vaspitanja se posebna pažnja posvećuje. Moram da naglasim i to da radimo u dva objekta, oba objekta su otprilike na isti način opremljena i rekvizitima i sportskim terenima. Naravno, tu su mladi nastavnici, koji su zaposleni u školi i oni se na razne načine dovijaju da omoguće deci da se časovi fizičkog vaspitanja odvijaju u jednoj ovako sportskoj atmosferi, u duhu takmičarskom i tako dalje, na zadovoljstvo svih 582 učenika“.

Na pitanje da li je fizičko vaspitanje dovoljno zastupljeno u školskom sistemu, direktor, inače pedagog i učitelj sa dugogodišnjim prosvetnim iskustvom, ističe sledeće:
„Pitanje je dobro. U osnovnoj školi bi trebalo da bude još naglašenije, dajem sebi za pravo da kažem da bi nastava fizičkog morala biti još zastupljenija, bez obzira što po nastavnim planovima i programima, sada aktuelnim su to tri časa nedeljno. Upravo iz tog razloga što su današnja deca, naši đaci vezani više za ova moderna sredstva komunikacije, za internet, za tablete, za mobilne telefone, laptopove i tako dalje. Ta fizička aktivnost je zapostavljena, tako da je škola mesto gde bi ustvari trebali da nadoknade ono što kod kuće, nažalost, propuste“.

Sivački osnovci upravo rade ono što je naveo direktor, te tako u školi, dobro vođeni, kvalitetno troše svoju energiju. Nastavnik fizičkog vaspitanja, Branko Žeželj predano usađuje svojim đacima ljubav prema sportskim disciplinama, negujući najpre osnove pokretljivosti, kako bi se stekla brojna motorička znanja, veštine i sposobnosti, koji jačaju zdravlje i značajno doprinose razvoju pojedinaca. Žeželj nam objašnjava kako treba da izgleda jedan čas fizičkog u osnovnoškolskim ustanovama.
„U strukturi časa imamo četiri dela časa. Uvodni deo ili prvi deo, u trajanju od 3 do 5 minuta, tu dajemo obično neke igrice čisto da onako uvedemo dete u rad, da se stvori neka vedra atmosfera. Nakon toga ide drugi deo časa, ili kako mi zovemo vežbe oblikovanja, u nekom trajanju od 7 do 10 minuta. Izuzetno bitan deo časa, gde radimo pre svega na nekoj mehanici kretanja, na motorici i na drugim stvarima, koristimo ga i kao pripremu za deo časa koji sledi. Nakon toga ide glavni deo časa ili treći deo časa, koji ima često bude treći A deo časa, tema je danas bila skok udalj uvežbavanje i treći B deo časa, koji bi negde trebao po intenzitetu da bude najviši u sklopu celog časa i na kraju ide četvrti deo časa, koji obično završi ili postrojavanjem ili nekim istezanjem, nekom igricom, gde je funkcija da se malo smiri organizam deteta, za nastavak nastave“.

Žeželj ističe da je fizička aktivnost presudna za kompletno zdravlje čoveka, naročito u osetljivom uzrastu, kod osnovaca.
„Evo svi pričamo i takve su tendencije zaista, da je smanjeno kretanje generalno dece, pa ono kad pričamo o nekim dobrobitima fizičke kulture, možda bolje da se kaže koje su to negativne strane. Nedovoljna fizička aktivnost vodi zaista u predispoziciju da kasnije se desi gojaznost, kardiovaskularne bolesti su česte, dijabetes, čak i maligne maligne bolesti dovode u vezu sa fizičkom neaktivnošću, za razliku od dece koja su recimo aktivna u tom periodu. Isto tako i da kažem, kod dece koja su manje aktivna, dešava se širok spektar nekih koštano zglobnih defomiteta, znači velika lepeza tih deformiteta se javlja usled neaktivnosti, a sve su tendencije ka tome, ka tome vode“.
Pandemija koronavirusa posebno se odrazila na školarce, pa su tako oni praktično mesecima bili onemogućeni da nastavu pohađaju uobičajeno, a srednje rešenje pronađeno je u nastavi na daljinu. Nastavnici fizičkog na razne načine su se dovijali da decu animiraju da kod kuće upražnjavaju fizičke aktivnosti. Kako je funkcionisala nastava fizičkog vaspitanja, objašnjava Lendak.
„Za vreme korone je rad nastavnika fizičkog bio otežan u tom smislu što nisu imali direktan kontakt sa učenicima svojim, ali su iskoristili te moderne tehnologije, pa znam da je nastavnik konkretno slao i klipove sa raznim fizičkim vežbama, koje su potrebne svakodnevno raditi da bi se tonus mišića održao, da bi oni ostali u koliko tolikoj formi. Naravno, po završetku pandemije i ponovnom dolasku u školske klupe, u redovnim terminima je olakšan rad“.

Po povratku u redovan režim nastave, Žeželj svedoči da je došlo do prilagođavanja na novonastale okolnosti i na sve načine je pokušano sprečavanje daljeg širenja pandemije. Na pitanje da li je to otežalo rad na fizičkom, on odgovara sledećim rečima.

„Pa jeste, jeste, ali s druge strane smo išli po grupama jedno vreme, pa je bilo onako, odeljenja su prepolovljena. Pa smo nekako gledali da tu neku ispoštujemo distancu koju su preporučili nadležni, tako da smo se dovijali, radili i preživeli smo, hvala Bogu. Nadamo se da ćemo i dalje“.
Kako se u Sivcu tokom naše posete odvijala Dečija nedelja, u sklopu koje je organizovan niz sportskih aktivnosti, mogli smo da se uverimo da su sivački osnovci ipak u dobroj kondiciji i odličnoj fizičkoj formi. Tome u prilog govori i činjenica da su na odbojkaškom turniru, sivačke maturantkinje pokazale izuzetne sportske veštine. Čini se da učenici veoma dobro razumeju važnost upražnjavanja fizičkih aktivnosti za očuvanje psihofizičkog zdravlja, a da podstrek i podsticaj za iste dobijaju i u toku svog školovanja, uverili smo se na njihovom času fizičkog i odbojkaškom turniru. Entuzijazam i posvećenost prosvetnih radnika, rezultuju upravo time što deca uzimaju učešća u sportovima, te što cene zdravlje kao jedan od životnih imperativa i zaloga za budućnost.

Izvor: 025.rs