Robot Joca obilazi grad

Naša škola je pridruženi partner Erasmus+ projekta InAMath. Kao deo projektnih aktivnosti u odeljenju I-3 održani su ogledni časovi u vidu integrativne nastave. Časovima su prisustvovali prof. dr Marija Lesjak iz projektnog tima InAMath Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pedagog Gordana Kankaraš, psiholog Marijana Kaljević, nastavnica fizike Ljiljana Vagić i nastavnik matematike Branko Lučić.

Integrativna nastava je jedan od inovativnih modela nastave kojim se povezuju nastavni sadržaji iz više nastavnih predmeta. Na taj način povećavamo dinamičnost i interdisciplinarnost pristupa određenoj tematici, pa nastava postaje sadržajnija i kreativnija. Od učenika se očekuje dodatno angažovanje putem koga uspostavljaju veze i odnose, koji ih podstiču na aktivnost i pronalaženje novih rešenja.

Kao novinu na ovim časovima učenici su upoznali micro:Maqueen robot upravljan micro:bit-om. Korišćenje navedenih digitalnih uređaja pružilo je priliku za sticanje novih iskustava. Prateći pokretanje i kontrolu kretanja robota, učenici su mogli da uoče različite mogućnosti digitalnih uređaja.

Nastavni sadržaji realizovani u trajanju  od pet časova, obuhvatali su šest nastavnih jedinica u okviru nastavnih predmeta: Digitalni svet, Svet oko nas, Likovna kultura, Matematika, Srpski jezik i Fizičko i zdravstveno vaspitanje.

Časovi su realizovani u vidu simulacije događaja na maketi grada. Elemente za maketu grada su pravili učenici, ranije, na času Likovne kulture. Tema časa Digitalnog sveta bila je Pokreni robota. Nakon što su učenici rasporedili objekte i formirali maketu grada, pokrenuli smo robota koji se samostalno kretao po obeleženoj putanji u obliku osmice. On je bio u poseti gradu kom su učenici dali ime Osmograd. Robota su nazvali Joca, a devojčicu i dečaka koji su stanovali u gradu, Sanja i Jovan. Upoznali su robota i zaključili da je za njegovo pokretanje potrebno baterijsko napajanje i pametni telefon. Zatim im je dato objašnjenje šta je micro:bit i šta je računarski program. Rešili su zadatke na nastavnim listićima upisujući šta je neophodno za pokretanje robota.

Usledila je obrada nastavne jedinice iz Sveta oko nas pod nazivom Snalaženje u prostoru. Učitelj je pokazao učenicima kako se menja micro:bit na robotu i kako se na micro:bit prenosi računarski program, kako bi se iskoristio drugi računarski program. Ovog puta nastavnik je u potpunosti upravljao kretanjem robota koristeći aplikaciju micro:bit D-PAD Bluetooth Control, instaliranu na mobilnom telefonu. Učenici su uočavali i opisivali položaj robota, dečaka i devojčice koristeći ključne reči: desno od, levo od, ispred, iza, pored. Analizirali smo način kretanja robota: napred, nazad, nalevo, nadesno. Zaključili su da je orijentisanje u prostoru određivanje položaja u odnosu na značajne objekte. Rešili su zadatke na nastavnom listiću.

Na času Likovne kulture, nastavnu jedinicu Linijama gradimo crtež, realizovali smo crtajući maketu grada pomoću različitih vrsta linija. Uočili su da se objekti mogu prikazati pravim, krivim, izlomljenim, otvorenim, zatvorenim, debljim i tanjim linijma, a da je putanja robota zatvorena kriva linija i istakli da je mesto preseka linija tačka. Ovaj crtež je predstavljao grafički prikaz šetnje robota gradom.

Crtež sa časa Likovne kulture zalepili su u sveske iz matematike. Nastavili smo realizaciju nastavne jedinice Združivanje sabiraka. Robot je imao zadatak da izračuna koliko ima zgrada u prvom delu grada, a koliko u drugom. Posmatrajući crtež zapisali smo dve jednakosti. Svaka od njih je  predstavljala  zbir  tri sabirka. Prvi primer je objasnio učitelj. Pošto je robot želeo da bude siguran u tačnost rešenja, rešavali smo zadatak na tri načina i zaključili da prilikom združivanja sabiraka na različite načine zbir ostaje nepromenjen.

Usledio je čas iz Srpskog jezika sa nastavnom jedinicom  Priča na osnovu događaja. Sanja i Jovan su u školi dobili domaći zadatak da opišu jedan događaj. Učenici su se dogovorili da naslov priče bude Robot Joca obilazi grad. Uz pomoć učitelja osmislili su priču koja se sastojala od jednostavnih rečenica u kojima su, osim tačke, koristili i upitnik i uzvičnik na kraju rečenice, i vodili računa kada pišu veliko slovo. Domaći zadatak su dobili na nastavnom listiću, da odgovore na pitanja koja se odnose na napisanu priču.

Aktivnosti su nastavljene u fiskulturnoj sali gde je na času Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja realizovana nastavna jedinica Kretanje po liniji. Nakon uvodnog dela časa i vežbi oblikovanja, ponovo smo pokrenuli robota Jocu. Uočili su da mu samostalno kretanje po pravoj liniji otežavaju neravnine na parketu izazivajući skretanje robota sa putanje tako da je učitelj aplikacijom sa telefona morao kontrolisati njegovo kretanje. Upoznali su grafički izgled aplikacije micro:bit D-PAD Bluetooth Control. Ponovili smo još jednom šta je sve potrebno za kretanje robota, a zatim su učenici zakljičili da je čovek taj koji je odgovoran za postojanje robota i računarskim programom određuje njegove mogućnosti. Uporedili smo kako se kreće robot, a kako čovek. Učenici su se zatim po grupama kretali po linijama iscrtanim na podu sale. Kretali su se marševskim korakom, na prstima, u koloni kao vozić sa zadatkom održavanja ravnoteže. Čas smo završili igrom „Vuk i jagnje“.

Učenici su bili pažljivi i aktivni tokom realizacije časova. Posmatrali su, uočavali, upoređivali, postavljali pitanja, iskazivali svojih zapažanja, zapisivali zaključke, prepričavali. Ovakvim načinom rada doprinosi se razvijanju tehnike saznajnog procesa. Učenici su upoznali nove pojmove iz oblasti digitalnog sveta, shvatili asocijativnost i pojam zagrade, razvijali estetiku i urednost, i pozitivan odnos prema radu. Vežbali su usmeno i pisano izražavanje. Uočili su da se kretanje dešava svuda oko nas i šta znači orijentisati se u prostoru. Sve aktivnosti su bile usmerene na realizaciju planiranih ishoda. Ostaje mogućnost proširenja opisanih aktivnosti u narednim razredima.

Snežana Lučić