Edukativno predavanje

U našoj školi je danas u 16 časova održano edukativno predavanje za roditelje, nastavnike i učenike 7. i 8. razreda na temu „Rizična ponašanja i adolescentna kriza“. Gostujući predavači, psiholog Jaroslava Edelinski i psihijatar Aleksandra Uglješić iz Doma zdravlja Kula pružili su dragocen uvid u izazove sa kojima se mladi danas suočavaju, kao i savete za roditelje i nastavnike.

Poseban deo predavanja bio je posvećen digitalnom nasilju (sajberbulingu), koje sa sobom nosi specifične izazove u odnosu na tradicionalno fizičko nasilje.

Psihijatar Aleksandra Uglješić je upozorila na ozbiljne simptome koji se mogu javiti kod dece izložene ovom vidu zlostavljanja:

• Psihički simptomi: Anksioznost, depresija, drastičan pad samopouzdanja i povlačenje u sebe.
• Fizički simptomi: Nesanica, česte glavobolje i bolovi u stomaku bez jasnog organskog uzroka.
• Promene u ponašanju: Nagli gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije koje je dete ranije volelo.

Iako je pauza od ekrana korisna, stručnjaci iz Doma zdravlja Kula naglašavaju da potpuno napuštanje onlajn prostora nije rešenje, jer se time dete izoluje od društva. Umesto toga, savetuju se:

• Pozitivno korišćenje interneta: Ohrabrite dete da mreže koristi za učenje, kreativnost i zdravo povezivanje sa vršnjacima.
• Edukacija i zaštita: Najbolja odbrana je stalna edukacija deteta o rizicima i redovno podešavanje privatnosti na profilima.

Važno je znati da digitalno nasilje nije ,,dečja igra“ već zakonski kažnjivo delo. Ono se može tretirati kroz zakone protiv uznemiravanja, širenja govora mržnje ili seksualnog zlostavljanja, što može imati ozbiljne pravne posledice po počinioce.

Posebna pažnja posvećena je sve većoj popularnosti energetskih pića i elektronskih cigareta među mladima s osvrtom na kratkoročne efekte kao i dugoročne rizike konzumiranja istih. Privremeni osećaj budnosti često maskira iscrpljenost organizma i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih tegoba (lupanje srca, drhtanje ruku, porast anksioznosti). Ponuđene su zdrave alternative: kvalitetna ishrana i odmor, a ne iz stimulansa koji opterećuju mladi organizam.

Stručnjaci iz Doma zdravlja Kula posebno su se osvrnuli na razloge zbog kojih su adolescenti najrizičnija grupa kada je reč o konzumaciji psihoaktivnih supstanci (PAS).

U ovom uzrastu, uticaj vršnjaka postaje daleko snažniji od uticaja roditelja. Glavni pokretač rizičnog ponašanja je konformizam – potreba pojedinca da svoje ponašanje uskladi sa pravilima i očekivanjima grupe kojoj želi da pripada.

Zašto mladi pokleknu pod pritiskom?

• Manjak samopouzdanja: Zbog nesigurnosti u sopstvene vrednosti, adolescenti bivaju lako zavedeni uticajem grupe koja propagira rizična ponašanja.
• Beg od realnosti: Mladi korisnici PAS često uspostavljaju specifičan odnos identifikacije sa grupom, što vide kao način povlačenja i bega od svakodnevnih problema.
• Osećaj pripadnosti: Grupe u kojima se konzumiraju PAS postaju privlačne jer omogućavaju mladoj osobi da svoje egzistencijalne probleme „rešava“ u društvu vršnjaka sa sličnim poteškoćama. Na taj način se stiče prividan, ali opasan osećaj sigurnosti i pripadnosti.

O adolescenciji nam je govorila Jaroslava Edelinski, kao o  razvojnom periodu koji spaja detinjstvo i zrelost. U savremenom dobu, ovaj period je značajno produžen – počinje ranije, a neretko traje i nakon 20. godine života. Praćen je naglašenim promenama u ponašanju, emocijama i socijalnom funkcionisanju.

Kriza se javlja periodično kod svakog petog adolescenta, dok kod svakog desetog izaziva ozbiljnije poteškoće koje zahtevaju stručnu pomoć.

Uobičajene promene (1 od 5 adolescenata)

Ove promene su periodične i kraće traju, a uključuju:

• Promene ponašanja: Buntovnost, suprotstavljanje stavovima odraslih i beskompromisnost.
• Pad školskog uspeha: Usled promene interesovanja, otežane koncentracije i burnih reakcija na neuspeh ili kritiku.
• Emotivne ispade: Nekontrolisane reakcije koje su često nesrazmerne uzroku.
• Povlačenje u imaginarni svet: Gubitak interesovanja za stare aktivnosti, što se zamenjuje preteranim korišćenjem interneta i društvenih mreža.
• Rizična ponašanja: Seksualno ponašanje bez emotivne zrelosti i upotreba PAS (psihoaktivnih supstanci).

Kada je potrebna stručna pomoć? (1:10 adolescenata)

Kada su promene izraženije i duže traju, najčešće je reč o depresivnosti, koja se kod mladih ispoljava kroz:

• Osećaj straha, tuge i očaja bez vidljivog razloga.
• Agresivno ponašanje (negativizam, neprimeren rečnik) i autoagresiju.
• Poremećaj sna i apetita, kao i somatske tegobe (glavobolje, tremor ruku).
• Socijalnu izolaciju i fizičku zapuštenost.

Upozorenje: Suicid je treći uzrok smrtnosti mladih uzrasta od 11 do 24 godine. Samopovređivanje je često „apel“ za pažnju i ne sme se ignorisati. Kod mlađih su glavni rizici problemi u školi i vršnjačko nasilje, dok su kod starijih to ljubavni problemi.

Porodica kao stub podrške

Predavanje je ukazalo na to da disfunkcionalni porodični odnosi (svađe, alkoholizam roditelja, nedoslednost) značajno otežavaju krizu. Takođe, preambiciozni roditelji koji su fokusirani isključivo na uspeh, a emotivno su distancirani, često ostavljaju dete bez neophodne potpore.

Kako roditelji mogu da pomognu?

1. Bez uvlačenja u konflikte: Dete ne sme biti posrednik (medijator) u roditeljskim sukobima.
2. Aktivno slušanje: Roditelj treba da sagleda krizu iz ugla detetovih trenutnih snaga i sposobnosti.
3. Pravovremena reakcija: Ako situacija prevazilazi detetove kapacitete, roditelj mora da se dodatno angažuje i potraži pomoć stručnjaka.

Zaključak predavanja Edukacija, otvorena komunikacija u porodici i jačanje samopouzdanja kod mladih su jedini sigurni putevi za prevenciju ovih pojava. Predavači su poručili da je važno naučiti dete da kaže ,,ne“ grupi, a da pritom ne izgubi osećaj sopstvene vrednosti.

Zahvaljujemo se timu iz Doma zdravlja Kula na izdvojenom vremenu i stručnim savetima koji nam pomažu da bolje razumemo naše učenike i pružimo im adekvatnu podršku.

Kontakt:  link za dom zdravlja Kula:

https://domzdravljakula.rs/specijalisticke-sluzbe/

Foto galerija