МК “Сивац“ организје Акцију прикупљања књига за школску библиотеку
22. мај 2013.
Мала матура
8. јун 2013.
ПРОГРАМ ЕКСКУРЗИЈЕ:
Сивац – манастир Хопово на Фрушкој гори – Сремска Митривица – Пећинци – Засавица – Сивац
ИЗВОЂАЧ ЕКСКУРЗИЈЕ: ,,Планет Турс“ Врбас
ПОЛАЗАК: субота, 1.6.2013. година, 8.00 часова
ПОВРАТАК: 21.00 часова
У суботу, 1.6.2013. године, ученици петог разреда наше школе упутили су се на једнодневну ђачку екскурзију у пратњи својих одељењских старешина Милијане Радовановић, Витомра Цвијетића, Светлане Мајски и Злате Цвијовић. У пратњи је, као помоћ, била и учитељица Снежана Саџаков. На екскурзију је ишло 78 ученика.
Тачно у 8.00 часова два аутобуса су се упутила у правцу Новог Сада. Отворени кишобрани тог јутра мало су нас уплашили, али већ пред Фрушком гором засијало је сунце. Лепо време нас је послужило током целог дана.
Фрушкогорски манастир Хопово било је наше прво одредиште. Ученици су пре обиласка манастира обавили доручак. У потпуној тишини, наши петаци су врло културно саслушали причу о манастиру коју им је испричао један од монаха. Након приче, бројанице су биле нанизане на ручицама, крстићи окачени око врата. Свако је кући понео неку успомену на овај веома стари српски манастир и значајан споменик културе и историје нашег народа.
Сунчан дан нас је врло брзо довео до Сремске Митровице. Прво смо се упутили у Музеј Срема где смо саслушали причу кустоса музеја, те обишли све експонате изложене у дворишту и просторијама зграде. Алатке, оруђа, оружја, накит и уникатни новчићи изложени у витринама, заинтересовали су наше мале посетиоце и доказали им истинитост прича о каменом и бронзаном добу, коју им је наставник историје причао баш у току ове школске године. Ипак, највеће интересовање било је за фосилне остатке костију огромних мамута, животиња који су на овим просторима живели у старом веку.
По изласку из музеја упутили смо се на ископине старог града (Sirmiuma) у центру Сремске Митровице где смо обишли остатке римских грађевина и улица, трагове организованог живота од пре седам хиљада година. Мала пауза на шеталишту поред Саве, поглед на њене мирне широке токове и диван мост који са над њом надвија. Овде смо се, обасјани сунцем, опростили од Сремске Митровице.
Пећинци, наша следећа пауза. Познати сликар Јеремија дочекао нас је домаћински у свом музеју, или боље рећи, дому. Јер оно што је он направио у једном сремском атару, зрачи топлином дома, а прича о минулим временима војвођанске равнице више од било каквих модерних музејских здања. Музеј хлеба. Тачније, Музеј обредних хлебова. Све је ту, од првих дрвених плугова, рала, српова, кола, саоница, круњача, првобитних вршалица, камених жрвњева из млинова… до наћви, лопата, фуруна, корпи… У витринама погаче – ускршње, божићне, славске, свадбарске… На сликама војвођански пејзажи који заустављају дах. Све то оплемењено цвећем о којем се брине вредна домаћица, супруга човека који је тридесет пет година пажљиво сакупљао, неговао и ређао на посебна места у свом музеју сваки од ових експоната, чувајући од заборава нашу традицију. Ученици су без речи уживали у причи о хлебу, од оног класја златне пшенице, њеног претварања у брашно до рецепта за хлеб. Неко ће можда рећи да је господин Јеремија од овога направио добар посао, али је непобитна чињеница да посвећеност и топлина избијају из сваког кутка његовог дома-музеја.
Препуни утисака запутили смо се на Засавицу, резерват природе. Време је да се мало опустимо на
ливади која се простире до воде, сазнасмо, воде из реке Дрине. Аутохтоне врсте наших домаћих животиња у оборима – мангулица, подолско говече, магарци, козе. Бродић нас је увео у свет водених биљака и животињских врста. Опет нешто ново сазнасмо – овде живи рибица умбра (Umbra krameri), дводихалица која је ретка и у европским стајаћим водама. Дабар, каже наш водич, животиња је која такође живи у Засавици. Поздравила нас је породица лабудова са младунцима. Вода нас је потпуно умирила и време је било да се пође кући.
У Сивац смо стигли неколико минута после 21 сат. Уморну, али пуну утисака, децу су дочекали њихови родитељи.
Екскурзија – пун погодак. Потпуно у складу са програмима рада у петом разреду. Остаје једино да о овоме пишемо, цртамо, причамо. И чекамо мало ремек-дело неког вредног петака!
