Едукативно предавање

У нашој школи је данас у 16 часова одржано едукативно предавање за родитеље, наставнике и ученике 7. и 8. разреда на тему „Ризична понашања и адолесцентна криза“. Гостујући предавачи, психолог Јарослава Еделински и психијатар Александра Угљешић из Дома здравља Кула пружили су драгоцен увид у изазове са којима се млади данас суочавају, као и савете за родитеље и наставнике.

Посебан део предавања био је посвећен дигиталном насиљу (сајбербулингу), које са собом носи специфичне изазове у односу на традиционално физичко насиље.

Психијатар Александра Угљешић је упозорила на озбиљне симптоме који се могу јавити код деце изложене овом виду злостављања:

• Психички симптоми: Анксиозност, депресија, драстичан пад самопоуздања и повлачење у себе.
• Физички симптоми: Несаница, честе главобоље и болови у стомаку без јасног органског узрока.
• Промене у понашању: Нагли губитак интересовања за активности и хобије које је дете раније волело.

Иако је пауза од екрана корисна, стручњаци из Дома здравља Кула наглашавају да потпуно напуштање онлајн простора није решење, јер се тиме дете изолује од друштва. Уместо тога, саветују се:

• Позитивно коришћење интернета: Охрабрите дете да мреже користи за учење, креативност и здраво повезивање са вршњацима.
• Едукација и заштита: Најбоља одбрана је стална едукација детета о ризицима и редовно подешавање приватности на профилима.

Важно је знати да дигитално насиље није ,,дечја игра“ већ законски кажњиво дело. Оно се може третирати кроз законе против узнемиравања, ширења говора мржње или сексуалног злостављања, што може имати озбиљне правне последице по починиоце.

Посебна пажња посвећена је све већој популарности енергетских пића и електронских цигарета међу младима с освртом на краткорочне ефекте као и дугорочне ризике конзумирања истих. Привремени осећај будности често маскира исцрпљеност организма и може довести до озбиљних здравствених тегоба (лупање срца, дрхтање руку, пораст анксиозности). Понуђене су здраве алтернативе: квалитетна исхрана и одмор, а не из стимуланса који оптерећују млади организам.

Стручњаци из Дома здравља Кула посебно су се осврнули на разлоге због којих су адолесценти најризичнија група када је реч о конзумацији психоактивних супстанци (ПАС).

У овом узрасту, утицај вршњака постаје далеко снажнији од утицаја родитеља. Главни покретач ризичног понашања је конформизам – потреба појединца да своје понашање усклади са правилима и очекивањима групе којој жели да припада.

Зашто млади поклекну под притиском?

• Мањак самопоуздања: Због несигурности у сопствене вредности, адолесценти бивају лако заведени утицајем групе која пропагира ризична понашања.
• Бег од реалности: Млади корисници ПАС често успостављају специфичан однос идентификације са групом, што виде као начин повлачења и бега од свакодневних проблема.
• Осећај припадности: Групе у којима се конзумирају ПАС постају привлачне јер омогућавају младој особи да своје егзистенцијалне проблеме „решава“ у друштву вршњака са сличним потешкоћама. На тај начин се стиче привидан, али опасан осећај сигурности и припадности.

О адолесценцији нам је говорила Јарослава Еделински, као о  развојном периоду који спаја детињство и зрелост. У савременом добу, овај период је значајно продужен – почиње раније, а неретко траје и након 20. године живота. Праћен је наглашеним променама у понашању, емоцијама и социјалном функционисању.

Криза се јавља периодично код сваког петог адолесцента, док код сваког десетог изазива озбиљније потешкоће које захтевају стручну помоћ.

Уобичајене промене (1 од 5 адолесцената)

Ове промене су периодичне и краће трају, а укључују:

• Промене понашања: Бунтовност, супротстављање ставовима одраслих и бескомпромисност.
• Пад школског успеха: Услед промене интересовања, отежане концентрације и бурних реакција на неуспех или критику.
• Емотивне испаде: Неконтролисане реакције које су често несразмерне узроку.
• Повлачење у имагинарни свет: Губитак интересовања за старе активности, што се замењује претераним коришћењем интернета и друштвених мрежа.
• Ризична понашања: Сексуално понашање без емотивне зрелости и употреба ПАС (психоактивних супстанци).

Када је потребна стручна помоћ? (1:10 адолесцената)

Када су промене израженије и дуже трају, најчешће је реч о депресивности, која се код младих испољава кроз:

• Осећај страха, туге и очаја без видљивог разлога.
• Агресивно понашање (негативизам, непримерен речник) и аутоагресију.
• Поремећај сна и апетита, као и соматске тегобе (главобоље, тремор руку).
• Социјалну изолацију и физичку запуштеност.

Упозорење: Суицид је трећи узрок смртности младих узраста од 11 до 24 године. Самоповређивање је често „апел“ за пажњу и не сме се игнорисати. Код млађих су главни ризици проблеми у школи и вршњачко насиље, док су код старијих то љубавни проблеми.

Породица као стуб подршке

Предавање је указало на то да дисфункционални породични односи (свађе, алкохолизам родитеља, недоследност) значајно отежавају кризу. Такође, преамбициозни родитељи који су фокусирани искључиво на успех, а емотивно су дистанцирани, често остављају дете без неопходне потпоре.

Како родитељи могу да помогну?

1. Без увлачења у конфликте: Дете не сме бити посредник (медијатор) у родитељским сукобима.
2. Активно слушање: Родитељ треба да сагледа кризу из угла дететових тренутних снага и способности.
3. Правовремена реакција: Ако ситуација превазилази дететове капацитете, родитељ мора да се додатно ангажује и потражи помоћ стручњака.

Закључак предавања Едукација, отворена комуникација у породици и јачање самопоуздања код младих су једини сигурни путеви за превенцију ових појава. Предавачи су поручили да је важно научити дете да каже ,,не“ групи, а да притом не изгуби осећај сопствене вредности.

Захваљујемо се тиму из Дома здравља Кула на издвојеном времену и стручним саветима који нам помажу да боље разумемо наше ученике и пружимо им адекватну подршку.

Контакт:  линк за дом здравља Кула:

https://domzdravljakula.rs/specijalisticke-sluzbe/

Фото галерија