Kućni red škole
Dragi učenici, poštovani roditelji,
Ovo pismo je način da se upoznamo sa nekim važnim detaljima iz školskog života koji se odnose na ponašanje u školi, kao i na naš odnos prema toj ustanovi.
Niko ne voli pravilnike. Oni su šturi i pomalo dosadni. Ali, sve što u njima piše je veoma važno i, pre svega, korisno. Drugim rečima, u njima piše da je najvažnije da se ponašamo lepo i prema drugima ophodimo kulturno.
Zapamtite: ,,Nije teško biti fin!“
Dragi učenici,
Svako dete ima pravo da se školuje. To pravo niko ne sme da mu uskrati, pa čak ni roditelj.
Garderoba koju nosimo u školi treba da bude čista, uredna i udobna, ali, ništa manje važno, i pristojna. Majice na bretele, šorceve, mini suknjice i papuče nosimo na bazen, a ne u školu. Time školi pokazujemo da je poštujemo.
U školu se dolazi 10 minuta pre zvona za početak nastave. To je vrlo korisno jer možemo da popričamo sa najboljim drugom, saznamo kako se rešava zadatak koji nismo umeli da uradimo za domaći ili se vidimo sa simpatijom. Ima još mnogo razloga, a najvažniji je da spremni uđemo na prvi čas!
Kasniti na čas, izaći iz učionice pre završetka časa, pobeći sa časa ili neopravdano izostati, kažnjivo je, a nije ni pristojno. Zašto da kazna bude motiv pristojnosti?! Ukoliko je izostanak opravdan, mora se doneti dokaz za izostanak (lekarsko opravdanje ili razgovor roditelja sa odeljenjskim starešinom). Nekada je čak dovoljno i izvinjenje.
Kada zvoni za početak časa mobilni telefon mora biti isključen. Čas traje samo 45 minuta i nije lepo da ga remetimo i bespotrebno skraćujemo telefonskim razgovorima.
U ophođenju koristimo lepe reči koje smo naučili još u zabavištu. Sigurno će se višestruko isplatiti ako koristimo reči kao: molim, hvala, izvoli, izvini. Ako lepa reč i gvozdena vrata otvara, onda će ove četiri sigurno otvoriti srca naših sagovornika.
Znati slušati jedna je od najvećih vrlina čovekovih. Zato, slušajmo kad drugi govore, pa ćemo i mi imati njihovu pažnju kad je potrebno da nas saslušaju.
Škola je naša druga kuća. Sve što se u njoj nalazi pripada svima nama. Svaki učenik može se pohvaliti da ima svoju učionicu, tablu, klupu, biblioteku! Pa kad je sve naše, moramo to čuvati, ne prljati, zaštititi od habanja i uništavanja, pa čak i popraviti ukoliko je potrebno. Zapamti: kao što imaš svoj sat na ruci koji si dobio za rođendan, tako imaš i svoju školu koju si dobio za polazak u prvi razred!
Školsko dvorište nije ništa manje važno od učionica. Možda je čak i važnije jer se u njemu provode najlepši trenuci u školovanju – veliki i mali odmori. Zato, školsko dvorište treba da bude prava oaza u kojoj ćemo oduvati od kontrolnih zadataka, uhvatiti malo čistog vazduha pre pismenih zadataka i naći inspiraciju u urednom i sređenom eksterijeru za neko novo umetničko delo koje će nastati na likovnom. Pazi –nas je toliko da ako svako baci papirić, školska zgrada i školsko dvorište lako mogu da se pretvore u deponiju smeća! Svima će biti lepše ukoliko se malo potrudimo da nam okolina bude prijatna i zdrava za život. A što je najvažnije – uopšte nije teško! Treba samo biti fin.
Još od malena su nas učili da smo svi različiti. Visoki, niski, plavi, crni, tihi, bučni, sportisti, naučnici, zvezdaši, partizanovci, nastavnici, učenici… Svet bi bio nezanimljiv da nema razlika među nama. Te razlike treba poštovati i negovati. Ne smemo dozvoliti da one postanu predmet bilo kakvih konflikata. A, svi znamo, konflikt nije baš dobar prijatelj drugarstva. Izbegavajmo konflikte. Ne rušimo mostove među nama, već ih gradimo od najčvršćih materijala – lepih reči i poštovanja. Ti mostovi će nas spajati zauvek i kada porastemo. Tada nas mogu smatrati odraslim, odgovornim osobama.
Poštovani roditelji,
Nikada ne uskraćujte vašem detetu pravo da se školuje. Škola je detetu druga kuća. Ono je polaskom u školu dobilo jednu značajnu titulu i ispred njegovog imena velikim slovima treba da bude ispisano – UČENIK.
Budite ponosni na to što je vaše dete UČENIK. Za jednog sedmogodišnjaka ova titula je velika razvojna prekretnica; petacima je titula,,UČENIK VIŠIH RAZREDA“ podsticaj za još bolje rezultate i njome se gradi samopouzdanje; osmacima titula ,,UČENIK ZAVRŠNOG RAZREDA“ biva nagrada za uloženi trud i zalaganje tokom svih osam godina školovanja. Dakle, poštovani roditelji, izgovarajte reč UČENIK glasno i sa ponosom, jer vaše dete je to zaslužilo.
U školu dolazite redovno i informišite se o učenju i ponašanju vašeg deteta. Saradnja sa školom treba da počne već 1. septembra. Tako ćemo hodati istom stazom i nećemo se mimoilaziti.
Prisustvujte roditeljskim sastancima jer su odlični za najavu bitnih događanja u školi. O svom detetu možete razgovarati sa učiteljima, odeljenjskim starešinom ili bilo kojim predmetnim nastavnikom. Svaki nastavnik će vam izaći u susret. Ukoliko postoji problem, on se lakše rešava dogovorom. Pošto čas traje samo 45 minuta, nije zgodno da ga prekidamo. Vidimo se za vreme časa za prijem roditelja!
Ako želite, svratite i na čas tokom dana ,,otvorenih vrata“. Tako ćete se najbolje upoznati sa načinima rada u učionici, a i prisetićete se dana iz vašeg detinjstva i školovanja. O ovakvim časovima ćete biti uvek ranije obavešteni i pozvani. Svratite!
Na raspolaganju vam uvek stoje školski psiholog i pedagog. Oni su tu da pomognu učeniku, nastavniku i roditelju. Ne ustručavajte se da pitate ono što vas zanima, a tiče se vašeg deteta. Svaka nedoumica se briše njihovim stručnim savetima.
Pažljivo pročitajte pismo namenjeno vašoj deci, našim učenicima. Ono što se odnosi na njih, trebalo bi da poštujemo i svi mi.
Škola je najbolji prijatelj naše dece. Učimo ih tome!