У сусрет Дану планете Земље

Драги моји мали писци и сликари, дуго се нисмо чули.

Стигло је пролеће. Природа се мења. Сваким даном је све лепша, раскошнија.

Жалим што не живимо поред неког бистрог потока или велике моћне реке.  Тужна сам што у нашој околини нема нека права, правцата шума. Лепо би било посматрати буђење природе у таквом амбијенту. Боје, звуци и мириси би нам сигурно одмах измамили папир и оловку, четкицу и боју. Инспирација би била загарантована.

Међутим, оно што треба да знате, прави писци налазе инспирацију у свему око себе. Можда немамо бистри поток, широку реку или тамну шуму, али имамо канал, ливаду, њиву и безброј шумарака попут минијатурне столетне зимзелене шуме. И имамо најважнији састојак добре песме или приче – машту.

Зато, у сусрет пролећу, у сусрет великом и важном Дану планете Земље који се обележава 22. априла сваке године, оловке и кичице у руке и у природу. Ма, ко каже да немамо где да је удахнемо пуним плућима?! А Мали Стапар! Ту, на само пар километара од нас.

Разбашкарите се у жутилу маслачака и разиграности белих рада, наслоните се на стабло расцветале крошње прве вишње, опустите се у тишини канала или се само загледајте у паперјасте облачке пролећног неба. Инспирација ће вас изненадити. И, ето песме, приче, сличице!

Наравно, све оно што напишете неће остати незапажено. А најбоље, најмаштовитије, најкреативније радове ћемо поделити са јавношћу управо на овом месту!

Зато, припрема… позор… сад… Поглед у пролеће!