Мала матура
11. јун 2018.
Решења тестова завршних испити на крају основног образовања
20. јун 2018.
Састали смо се последњи пут у овој школској години, 13. јуна, како бисмо разговарали о роману ,,Перо птице Додо“ Мирка Јовановића. Било нас је четрнаесторо. Ово је последња у низу од пет књига које смо прочитали у овој школској години, а које су биле предвиђене Клетовим Читалачким маратоном.
Књиге које смо до сада читали, изузев романа ,,Необични ђаци“, некако су биле, како су читаоци рекли, за девојчице. У ствари, у њима су девојчице биле главни јунаци. Ово је прави мушки роман у којем има надметања у фудбалу, окупљања по групама које су супротстављене једна другој, једна добра туча у којој помаже чак и Марко Краљевић, појављивање капетана Нема из романа Жила Верна ,,20000 миља под морем“… и право дечачко дружење којем је само једна девојчица заслужила да буде члан, углавном због познавања борилачких вештина (нимало женствено, зар не?!).
Но, и девојчице су уживале читајући ову књигу, углавном због изузетно духовитих пишчевих опаски на рачун свега и свачега.
Радионицу смо започели разматрањем пословица. Свака група је добила по једну: Пријатељ се у невољи познаје, Зло је ко не зна, а учити се не да и Човек је човеку вук. Разговарали смо о значењу пословица, а онда повезали пословице са прочитаним делом и пронашли кључне делове које можемо са њима спојити.
Сетили смо се шта је Милош урадио за Луку, дружина за Стипуа, и бескућника Перу, преокрета у Стипуовом учењу, савладавању градива и размишљању, као и томе да се понекад у човеку пробуди и нешто што не очекујемо, али треба гледати срцем, па ће све бити јасније…
Уследила је анализа романа. Оно што је било интересантно је да су се читаоци, помињући Беловце и Калемајдан, сетили Немечека и Црвених Кошуља из романа Ференца Молнара ,,Дечаци Павлове улице“. Дакле, дечачка књига! Борба, градилиште, чак је и Милошева болест заличила на крај овог романа који смо читали у шестом разреду.
Смењивање сна и јаве, којима су у овом роману замењене улоге (сан је страшан, јава је дивна и охрабљујућа!), изазвале су у читаоцима и страхове и навијања и дивљење. Прича је ипак главна. Она поправља све.
Разговор о Додоленду смо оставили за крај. Шта морамо читати и без којих прича не смемо одрасти, закључили смо заједно. И записали шта ћемо читати преко распуста.
Победнички роман ове године је ,,Ја, Алексија“ , а ми се са тим слажемо у потпуности!
Можда смо радионице завршили, али распуст је пред нама, па сад имамо времена да опуштени уживамо у новим књижевним изазовима. Можда нас у септембру изненади и нека нова прича или роман некога од нас!
Драги читаоци, уживајте у распусту, заслужили сте!
Ментор
Светлана Мајски
