Mala matura
11. jun 2018.
Rešenja testova završnih ispiti na kraju osnovnog obrazovanja
20. jun 2018.
Sastali smo se poslednji put u ovoj školskoj godini, 13. juna, kako bismo razgovarali o romanu ,,Pero ptice Dodo“ Mirka Jovanovića. Bilo nas je četrnaestoro. Ovo je poslednja u nizu od pet knjiga koje smo pročitali u ovoj školskoj godini, a koje su bile predviđene Kletovim Čitalačkim maratonom.
Knjige koje smo do sada čitali, izuzev romana ,,Neobični đaci“, nekako su bile, kako su čitaoci rekli, za devojčice. U stvari, u njima su devojčice bile glavni junaci. Ovo je pravi muški roman u kojem ima nadmetanja u fudbalu, okupljanja po grupama koje su suprotstavljene jedna drugoj, jedna dobra tuča u kojoj pomaže čak i Marko Kraljević, pojavljivanje kapetana Nema iz romana Žila Verna ,,20000 milja pod morem“… i pravo dečačko druženje kojem je samo jedna devojčica zaslužila da bude član, uglavnom zbog poznavanja borilačkih veština (nimalo ženstveno, zar ne?!).
No, i devojčice su uživale čitajući ovu knjigu, uglavnom zbog izuzetno duhovitih piščevih opaski na račun svega i svačega.
Radionicu smo započeli razmatranjem poslovica. Svaka grupa je dobila po jednu: Prijatelj se u nevolji poznaje, Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da i Čovek je čoveku vuk. Razgovarali smo o značenju poslovica, a onda povezali poslovice sa pročitanim delom i pronašli ključne delove koje možemo sa njima spojiti.
Setili smo se šta je Miloš uradio za Luku, družina za Stipua, i beskućnika Peru, preokreta u Stipuovom učenju, savladavanju gradiva i razmišljanju, kao i tome da se ponekad u čoveku probudi i nešto što ne očekujemo, ali treba gledati srcem, pa će sve biti jasnije…
Usledila je analiza romana. Ono što je bilo interesantno je da su se čitaoci, pominjući Belovce i Kalemajdan, setili Nemečeka i Crvenih Košulja iz romana Ferenca Molnara ,,Dečaci Pavlove ulice“. Dakle, dečačka knjiga! Borba, gradilište, čak je i Miloševa bolest zaličila na kraj ovog romana koji smo čitali u šestom razredu.
Smenjivanje sna i jave, kojima su u ovom romanu zamenjene uloge (san je strašan, java je divna i ohrabljujuća!), izazvale su u čitaocima i strahove i navijanja i divljenje. Priča je ipak glavna. Ona popravlja sve.
Razgovor o Dodolendu smo ostavili za kraj. Šta moramo čitati i bez kojih priča ne smemo odrasti, zaključili smo zajedno. I zapisali šta ćemo čitati preko raspusta.
Pobednički roman ove godine je ,,Ja, Aleksija“ , a mi se sa tim slažemo u potpunosti!
Možda smo radionice završili, ali raspust je pred nama, pa sad imamo vremena da opušteni uživamo u novim književnim izazovima. Možda nas u septembru iznenadi i neka nova priča ili roman nekoga od nas!
Dragi čitaoci, uživajte u raspustu, zaslužili ste!
Mentor
Svetlana Majski
